Rajko Grlić, nesporno jedna od najznačajnijih figura sedme umetnosti na ovim prostorima, bio je pre dve večeri gost Akademije umetnosti u Novom Sadu i studentima, ali i njihovim brojnim profesorima, pričao o svojim prvim filmskim iskustvima, školovanju u Pragu, uzorima, ostvarenjima koje bi mogao da gleda „za doručak, ručak i večeru”, poput „Bulevara sumraka” Bilija Vajldera, saradnji sa „praškim klasićem” Srđanom Karanovićem, koja je iznedrila „Grlom u jagode”, „Petrijin venac”, „Miris poljskog cveća”...

 

Rajko Grlić, nesporno jedna od najznačajnijih figura sedme umetnosti na ovim prostorima, bio je pre dve večeri gost Akademije umetnosti u Novom Sadu i studentima, ali i njihovim brojnim profesorima, pričao o svojim prvim filmskim iskustvima, školovanju u Pragu, uzorima, ostvarenjima koje bi mogao da gleda „za doručak, ručak i večeru”, poput „Bulevara sumraka” Bilija Vajldera, saradnji sa „praškim klasićem” Srđanom Karanovićem, koja je iznedrila „Grlom u jagode”, „Petrijin venac”, „Miris poljskog cveća”...